НасловнаКОДЕКСО БДСПодружнице БДСКомисије БДССекције БДССкупштине БДСКонференције БДССеминари БДСНаградеЗакони и уредбеАкцијеБиблиотекарДокументи БДС FAQЛинковиOn-line пријаваАРХИВАe-mail me

 

САСТАНАК СЕКЦИЈЕ ЗА МАТИЧНЕ БИБЛИОТЕКЕ

 

 

            У Народној библиотеци Србије, одржан је састанак Секције за матичне библиотеке БДС, у уторак 29. јуна 2010. године са почетком у 12.00 часова.

            Присутне је поздравила и састанак водила Весна Петровић, председник Секције за матичне библиотеке БДС.

Подсетила је присутне да обавезно презентирају резултате анкете "Библиотекари о библиотекама" у оквиру својих округа: директорима библиотека и локалној самоуправи у свим општинама.

 За састанак је предложен следећи

ДНЕВНИ РЕД:

1. Нацрт нових закона / Весна Ињац

2. Стандарди за јавне библиотеке / Весна Петровић

3. Актуелна питања

            Чланови Секције једногласно су усвојили предложени дневни ред као и записник са претходног састанка Секције  одржаног 30. марта 2010. године.

Састанку су присуствовали: Ирен Богнар (Градска библиотека Суботица), Душица Мандић (НБ "Жарко Зрењанин" Зрењанин), Верица Ракић-Јованов (НБ "Јован Поповић" Кикинда), Ђурђевка Јарић (Градска библиотека Панчево), Зорка Исаков (ГБ "Карло Бијелицки" Сомбор), Вера Зарић-Митровић (НБ "Илија М. Петровић" Пожаревац), Томислав Кењић, Виолета Јовичинац-Петровић (НБ "Вук Караџић" Крагујевац), Мирјана Миравчевић (Народна библиотека Јагодина), Драгослав Васић (НБ "Стеван Сремац" Ниш), Вера Петровић (УБ "Светозар Марковић" Београд), Весна Ињац, Владимир Шекуларац, Добрила Бегенишић (Народна библиотека Србије), Јован Динчић (Народна библиотека Пирот), Весна Петровић (НБ "Глигорије Возаровић" С. Митровица).

Весна Ињац, заменик директора НБС и руководилац Сектора за програме и пројекте упознала је присутне на нацртима нових закона значајних за библиотекарство: Закон о обавезном примерку, Закон о библиотекама и Закон о старој и реткој библиотечкој грађи. Саопштено је да је оформљена радна група за Стандарде у библиотекарству чији су представници из Библиотекарског друштва Србије, Заједнице библиотека, Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске. У радну групу укључено је и службено лице испред Министарства културе у функцији секретара.

За председника групе која ради на доношењу Закона о библиотечко информационој делатности налази се управник НБС Сретен Угричић. Група се састоји од једанаест чланова и до сада се стигло до 46. и 47. члана где се говори о матичности. Када буде завршен нацрт Закона предаће се Министарству културе које ће покренути јавну расправу а биће и на сајту НБС.

Закон о обавезном примерку рађен је у сарадњи НБС, Библиотеке Матице српке и Универзитетске библиотеке. Овим Законом предвидело се више значајних новина, као нпр. да је обавеза изавача да поред 5 обавезних примерка преда и електронску верзију која би се чувала на сајту НБС и Библиотеке Матице српке, те би се тако уједно уштедело и време на дигитализацији нове грађе.

У току је разматрање и Закона о издаваштву, а председник радне групе која ради на његовом доношењу је управник НБС Сретен Угричић.

Нацрт Закона о старој и реткој библиотечкој грађи на коме су радиле Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске, је завршен и њиме су регулисани критеријуми и категорије старе и ретке библиотечке грађе. Критеријуми су наиме, дефинисани и раније за стару, ретку и минијатурну грађу. Оно чему се сада посебно посветила пажња јесте: вођење регистара, заштита и конзервација књига (техничке мере), процедура категорисања и потенцијално решење о библиоткеама које ће добити решења о вршењу заштите књига. Сви правилници који постоје већ су ревидисани јер се сматрало да их је превише када је реч о старој и реткој књизи (9 правилника, 11 упутстава).

Када је реч о Закону о културном наслеђу, који треба да буде општи закон за све појединачне законе који се односе на библиотеке, музеје, архиве, стару и ретку библиотечку грађу и тд., речено је из Министарства културе да ће се на њему радити 2011. године. Прва верзија овог Закона из 2006. била је преобимна и од ње се одустало. Оформљена је нова радна група за израду овог Закона и у њој је Летица Роквић, секретар НБС и стручњаци из осталих културних делатности. У овој радној групи налази се и Весна Ињац, а председник ове радне групе је господин Јакшић из Панчева. Група је до сада имала само два састанка.

Весна Ињац наводи неуједначеност у доношењу закона. Јер сама логика налаже да Закон о културном наслеђу треба да буде донет први.

Правилник о вишим стручним звањима који је послат на разматрање Министарству културе 17. августа 2009. године у фебруару 2010. године  је одлуком Министарства културе одбијен за усвајање  тако да правилник о стручним испитима и стручним завњима остаје непромењен.

Направљен је и нацрт Статута БДС и он ће ускоро ићи на расправу.

Закон о обавезном примерку је завршен. Размишља се о дефинисању Завичајног локалног примерка.  По овом питању Душица Мандић из НБ "Жарко Зрењанин" из Зрењанина навела је пример своје матичне библиотеке. Већ осамнаест година Библиотека прима 1-2 примерка књиге од штампара са подручја Банату. То је регулисано законским чланом који је изашао у Међуопштинском службеном листу и Статутом Општине. Проблем обавезног примерка је веома велики и тешко га је дефинисати и решити. Да ли обавезати изадаваче или штампаре. Владимир Шекуларац, начелник Матичног одељења НБС наводи да локални органи управе нису надлежни да доносе одлуку о локалном обавезном примерку.  Сходно томе, требало би да на захтев библиотеке набавити један локални примерак као што је то на пример регулисано у хрватској верзији закона.  

У септембру месецу требало би да буду завршени нацрти свих закона који се тичу библиотекарства те би тако у децембру месецу отишли на скупштинску расправу.

Господин Владимир Шекуларац говорио је о проблему постављања руководилаца библиотека и о обавези континуираног стручног образовања. Једна од идеја за руководиоце библиотека била је да то  буду дипломирани библиотекари са завршеним мастер студијама. Међутим њих је мало у односу на библиотеке тако да је та идеја одбачена. Што се тиче обавезе континуираног стручног образовања он је истакао обавезу радника да прате образовне програме Народне библиотеке Србије (радионице, предавања, обуке) и да се сходно својим интересовањима и усавршавању укључују у исте. Временом ће то сигурно постати и законска обавеза запослених, континуирано образовање које ће се бодовати на основу добијених лиценци са обуке која је акредитована. Акредитацију континуираног образовања општина је дужна да финансира и то би требало као опција да буде обавезно заступљено у сваком плану рада библиотеке. Директор је дужан да по захтеву стручне раднике шаље на усавршавање.

Весна Петровић, председница  Секције за матичне библиотеке говорима је о Стандардима за јавне библиотеке. Говорила је о разликама између старих и нових Стандарда. Навела је да су донети  на основу Закона о библиотечкој делатности, односно подзаконских аката и Смерница Ifla/Unesco за јавне библиотеке. Навела је да се у мрежи јавних библиотека сада посебно разматрају Матичне јавне библиотеке и Општинске јавне библиотеке, о библиотечком огранку као стационарном и покретном (библиобус). Покретни фонд је сада ограничен на 250 јединица и мења се два пута годишње.  Наведен је пример библиобуса Кладова, Пријепоља и Алексинца.

Када је реч о условима за рад предвиђеним новим Стандардима као новина се јављају одредбе које се односе на рад библиотечко-информационих стручњака. Када је реч о техничкој опреми  онда треба обратити пажњу на на минимални број места за бесплатан приступ Интернету према датој табели. Када се говори о библиотечко-информационој грађи промењени су проценти библиотечког фонада јавне библиотеке.

Када је реч о коришћењу фондова јавне библиотеке онда треба посебно обратити пажњу услугама за младе и услугама за посебне групе корисника.

Промењено је и радно време огранака. Библиотечки огранак требало би да буде отворен најмање 30 сати недељно. Треба обратити пажњу и на одредбе које се односе на позајмљивање и коришћење библиотечко-информационе грађе и статистичке извештаје о коришћењу библиотеке.

Господин Владимир Шекуларац рекао је да када је о Стандардима реч, они би требало да буду донети од Министарства културе како би за Осниваче били обавезујући.  Те се нада да ће се у перспективи то и догодити како би били и законски и правно обавезујући.

На састанку се покренуло и питање отписа библиотечке грађе. Комисија за ревизију и отпис библиотечке грађе дужна је да спискове отписаних књига пошаље Одељењу старе и ретке књиге које води Оливера Степановић, како би Национална библиотека видела дали има минусе у свом фонду и ако их има добије на тај начин могућност да их попуни.

Господин Владимир Шекуларац подсетио је да се посебна пажња  обрати на Закон о култури чл. 7, став 1 који се односе на Општину или Град, односно њихово  финансирање библитеке. Да се финансијски план за 2011. годину благовремено достави Оснивачу.

 

                                                                                  Записник водила

                                                          

                                                                                  Вера Зарић Митровић

 

 

 

 

БИБЛИОТЕКАРИ О БИБЛИОТЕКАМА

Секција за матичне библиотеке, март 2010.

 

 

 

 

            „Ако не знаш куда идеш, свеједно је који ћеш пут изабрати“, каже наша народна пословица. И заиста, ако немамо довољно знања у струци, све нам се чини једноставно и свеједно нам је како ћемо организовати рад у нашој библиотеци. Иако је прошло више од сто педесет година од времена када је указом Књаза, у Србији, уведено занимање библиотекар и  постављен први библиотекар у Народној библиотеци у Београду, библиотекарство је професија, која још увек није довољно призната и на нама је да је подижемо на виши ниво и да јој дамо значај који јој припада.

Секција за матичне библитеке, имајући у виду да се под менаџментом тоталног квалитета подразумева непрестано усавршавање процеса рада организације, у  2006. години је преко анкетирања читалаца матичних библиотека сагледала  све аспекте везане за библиотеку и запослене у њој: спољашњи изглед библиотеке, утисак приликом уласка у библиотеку, како изгледа пулт и иза њега, амбијент, квалитет боравка, каква је услуга, стање фондова, интересовање корисника, а потом добијене резултате презентује   библиотекарској јавности. Резлтати анкете и мишљења читалаца упућивала су да пре свега набавка и обнова књижних фондова мора бити квлитетнија и актуелнија, док су амбијенти библиотека и љубазност особља били за похвалу. Мишљење читалаца је прва степеница ка професионализацији делатности.

Ове, 2010. године, поново је урађена слична анкета, али  је циљна гупа био стручни библиотекарски  кадар. Повод за спровођење анкете био је потреба да се уради анализа рада библиотека, која би дала неке показатеље о условима за рад, квалификационој структури запосланих,  обнови и стању књижног фонда, организацији одељења и огранака,  квалитету  културних програма и   транспарентности рада библиотека кроз огалашавање у медијима.  Први пут је анкета спроведена међу библиотекарима са циљем да стручни радници  процене и оцене наведене параметре успешности рада својих библиотека.

У анкетирању учествовало је укупно 73 библиотекe (15 матичних и 58 општинских) и 586 библиотечких радника.

 

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Стеван Сремац“  Н И Ш

Драгослав  Васић

 

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Радислав Никчевић“   Ј А Г О Д И Н А

Мирјана Моравчевић

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ДР Вићентије Ракић“   П А Р А Ћ И Н
  2. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Душан Матић“  Ћ У П Р И Ј А  
  3. РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА  С В И Л А Ј Н А Ц
  4. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Рибникар“  Р Е К О В А Ц
  5. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Ресавска школа“  Д Е С П О Т О В А Ц

 

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  П И Р О Т

Јован Динчић

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БАБУШНИЦА
  2. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БЕЛА ПАЛАНКА
  3. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Детко Петров“  Д И М И Т Р О В Г Р А Д

 

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Вук Караџић“ К Р А Г У Ј Е В А Ц

Виолета Јовичинац Петровић

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА А Р А Н Ђ Е Л О В А Ц
  2. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА Б А Т О Ч И Н А
  3. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА К Н И Ћ 
  4. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА Л А П О В О
  5. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА Р А Ч А
  6. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА Т О П О Л А 

 

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  К Р У Ш Е В А Ц

Љубица Петковић

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ЈЕФИМИЈА“, ТРСТЕНИК
  2. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА АЛЕКСАНДРОВАЦ
  3. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БРУС
  4. ОПШТИНСКА БИБЛИОТЕКА ВАРВАРИН
  5. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ЋИЋЕВАЦ

 

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  „Жарко Зрењанин“ З Р Е Њ А Н И Н

Душица Мандић

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  Ж И Т И Ш Т Е
  2. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  Н О В А   Ц Р Њ А
  3. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА Н О В И   Б Е Ч Е Ј
  4. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  С Е Ч А Њ

 

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  Б О Р

Драгица Радетић

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  К Л А Д О В О
  2. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА Н Е Г О Т И Н
  3. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА М А Ј Д А М П Е К

 

  1. НАРОДНА БИЛИОТЕКА „Раде Драинац“ П Р О К У П Љ Е

            Станимирка Нишавић

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА   Ж И Т О Р А Ђ А
  2. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  „Рака Драинац“ Б Л А Ц Е
  3. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  К У Р Ш У М Л И Ј А

 

  1. ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА    С У  Б О Т И Ц А

Ирен Богнар

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  М А Л И   И Ђ О Ш
  2. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА Ф Е К Е Т И Ћ
  3. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  Л О В Ћ Е Н А Ц

 

  1. ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА  „Владислав Петковић Дис“  Ч А Ч А К

Дубравка Илић

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Браћа Настасијевић“ Г О Р Њ И   М И Л А Н О В А Ц
  2. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „Светислав Вуловић“  И В А Њ И Ц А
  3. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА   „Гуча“  Л У Ч А Н И

 

  1. ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА П А Н Ч Е В О

Ђурђевка Јарић

  1. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „Вук Караџић“  А Л И Б У Н А Р
  2. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  Б Е Л А  Ц Р К В А
  3. ГРАДСКА  БИБЛИОТЕКА  В Р Ш А Ц
  4. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „Вук Караџић“  К О В И Н
  5. ОПШТИНСКА БИБЛИОТЕКА  К О В А Ч И ЦА
  6. ОПШТИНСКА НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  О П О В О
  7. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  П Л А Н Д И Ш Т Е

 

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Илија М. Петровић“ П О Ж А Р Е В А Ц

Верица Зарић Митровић

  1. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „Вељко Дугошевић“ Г О Л У Б А Ц
  2. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „Вук Караџић“  В Е Л И К О   Г Р А Д И Ш Т Е
  3. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „проф. др Александар Илић“  Ж А Б А Р И
  4. КПЦ „Јован Шребановић“  Ж А Г У Б И Ц А
  5. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „Никола Симкић Максим“ К У Ч Е В О
  6. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „Србољуб Митић“ М А Л О  Ц Р Н И Ћ Е
  7. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА   „Ђура Јакшић“  П Е Т Р О В А Ц

 

  1. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „Јован Поповић“ К И К И Н Д А

Верица  Ракић Јованов

  1. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА     С Е Н Т А
  2. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „Бранислав Нушић“ Н О В И   К Њ А Ж Е В А Ц
  3. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА  „Јожеф Атила“ К А Њ И Ж А

 

  1. ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА НОВИ САД

Милица Кирћански

 

  1. БИБЛИОТЕКА „Глигорије Возаровић“ СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Весна Петровић

  1. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „Др Ђорђе Натошевић“  И Н Ђ И Ј А
  2. СРПСКА ЧИТАОНИЦА И Р И Г
  3. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  П Е Ћ И Н Ц И
  4. ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА Р У М А
  5. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „Доситеј Обрадовић“ С Т А Р А  П А З О В А
  6. НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  „Симеон Пишчевић“ Ш И Д

 

Први део анкете састојао се од процене десет ставки везаних за рад  и услове рада библиотека оценама: лош, делимично добар, добар, изузетно добар.

 

1. Квлификациона структура и број запослених  по мишљењу библиотекара (195 или 33%)  су добри. Образовна структура запослених је веома задовољавајућа. Стручни радници су редовни  учесници саветовања и семинара који се тичу струке. Посебно се наглашава изузетан однос према послу, колегијалност, тимски рад, жеља за стручним усавршавањем. Изречене су похвале за ангажовање директора „улаже велике напоре да библиотека опстане у јако тешким финансијским условима и да се стручни рад одвија по свим правилима библиотечког пословања“ или  „директорка библиотеке је завршила курс Cobiss“... Оцена лош (42 или 7%) односила се углавном  на недовољан број стручних радника у појединим библиотекама.

 

2. Библиотечки простор је већином одговора  анкетираних библиотекара оцењен као лош (203 или 35%), а само (42 или 7%) сматра да је простор изузетно добар. Простор је или недовољан, или ненаменски сређен,  а појаљује се  проблем својине.  Из анкете произилази да се о  проблему простора мора  посебно разговарати и у стручним круговима и са оснивачима, које треба упознати са усвојеним Стандардима за јавне библиотеке.

 

3. Библиотечка опрема оцењена је (198 или 32 %) као добра, а чак 184 или 31 % анкетираних библиотекара сматра да је изузетно добра. Само  54 или 9% сматра да је опрема лоша и то или  због застарелости или због  недовољног броја рачунара. Библиотекари су задовољни техничком  опремом и бројем радних станица, целодневним приступом Интернету  за кориснике, опремом и могућностима за дигитализацију збирки  и коришћењем савремених  технологија у раду... Иако се под библиотечком опремом подразумева  и намештај, и техничка опрема, одговори библиотекара односили су се углавном на техничку опрему.

 

4. Нове књиге  Библиотекари нису задовољни  набавком нових књига, свега 48 или 8% сматра да је изутно добра, а 126 или 22% сматра да је набавка лоша.  Библиотекари нису задовољни бројем набављених књига, у појединим библиотекама књиге се набављају искључиво поклоном (90%), што не омогућава библиотекарима избор тражених и актуелних књига. Похвале су изречене на број књига  и квалитет књига које библиотеке добијају  откупом од Министарства културе, а и истакнута је сарадња са Народном библиотеком Србије и њеним поклоном из „сувишака“. Повезивање библиотечког рада са издавачком делатношћу и оснивање Клуба књиге, такође се повољно одражава на набавку и обнову књижних фондова.

 

5. Постојећи књижни фонд  је у већини библиотека фонд добар (388 или 66%), док је по мишљењу 19 или 3% библиотекара лош. Необично је  да су набавка нових књига и постојећи књижни фондови оцењени потпуно супротно. Само одговори  са изузетно добар: набавка (48 или 8%) и постојећи књижни фонд (46% или 8%)  нису у супротности. Али, ако имамо у виду да су књижни фондови у већини библиотека добро формирани (структура и број примерака) могуће је и мањим бројем набављених  актуелних наслова одржавати и сматрати га добрим у краћем временском раздобљу.  Библиотеке које имају веома квалитетне књижне фондове, континуирано их  допуњавају било куповином из сопствених средстава (чланарина) или средстава оснивача.

 

6. Мрежа огранака је оцењена да је лоша са 340  или  58%,  а изузетно добра је  само по мишљењу 30 или 5 %  библиотекара. Одговори библиотекара поново указују на чињеницу да треба преиспитати оправданост  постојања огранака с обзиром на трошкове одржавања, грејања, књижног фонда, стручног кадра. Проблеми простора и његовог одржавања, неквалитетни књижни фондови и незаинтересованост корисника, а често и библиотекара прате рад већине огранака. Огранци који изузетно добро раде (9) су мале библиотеке и велики културни центри у својим срединама.  

 

7. Завичајне збирке иако  217 или 37% библиотекара сматра да је завичајна збирка у њиховим библиотекама добра, не треба  занемарити чињеницу да имамо 98 или 17 % одговора да је лоша.  И старим, а и новим стандардима предвиђено је да свака општинска библиотека организује рад завичајне збирке, а одговори указују да у појединим библиотекама ове збирке још увек  нису формиране.   У неким библиотекама није издвојен завичајни фонд, неке немају посебан простор, а неке стручни кадар. Ако узмемо у обзир да  завичајна збирка чува свеукупне  историјске, културне и привредне вредности једне општине и овом питању се мора посветити посебна пажња. У библиотекама (119 или 20%)  у којима су завичајне збирке изузетно добре  истакнуто је да се редовно попуњавају, да је добра организација збирке,  да је фонд веома вредан, нарочито старе и ретке књиге, да је укључена у процес дигитализације како старих и ретких књига, тако и новијих завичајних књига периодике, и ситног материјала.

8. Дечја одељења  изненађује и чињеница да, иако је рад дечјих одељења оцењен као добар (304 или 54%), постоје библиотеке које нису издвојиле дечје фондове  и немају организован рад са овом значајном читалачком популацијом (лош 66 или 11%).  Новим стандардима предвиђено је да јавна библиотека треба да има одељење за децу и младе са читаоницом. Без обзира на просторне или кадровске проблеме свака библиотека, па и огранак  мора да има  посебан кутак за децу, јер ако се у раном детињству не изгради правилан однос према књизи, читању и библиотеци, поставља се питање сврхе  нашег рада. Ипак, се у већини библиотека дечјим одељењима и  раду са децом, поклања  посебна пажња. Тадиционално су добри дечји програми и активности на популаризацији књиге. Ђаке-путнике, који време до поласка аутобуса проводе у библиотеци уз читање или рад на рачунарима библиотекарке  послуже  „библиотечким чајем.“  Установљене су награде за највише прочитаних књига на годишњем нивоу за децу предшколског узраста, децу од првог до четвртог и од четвртог до осмог разреда. Креативне радионице су омиљена форма дружења са децом и  старијег и млађег узраста. Успешна сарадња са Друштвом пријатеља деце и омладине, која се огледа кроз бројне програме и семинаре где се врши едукација младих.  Последњих година  издвајају се фондови за младе, од 14 до 19 година, и организују  се најчешће делови читаоница као Кутак за младе или Зона младих или Моја библиотека...

9. Библиотечки програми су  развијени, богати и разноврсни : књижевни сусрети, промоције, трибине, такмичења, књижевне награде, изложбе, уметнички и научни... Оцењени су са добар (271 или 46%)  а  са лош (88 или15%). Библиотекари сматрају веома важним што велики број пријатеља Библиотеке помаже библиотечке активности, да је  добра   сарадња са читаоцима, а  кроз непосредни рад  одражава се и стално повећава број уписаних.  Рад са корисницима на популарисању читања је веома успешан, а сарадња са локалним заједницама је развијена. Библиотеке се све чешће опредељују да бесплатно упишу поједине структуре грађана : студенте са редовно овереним семестром, децу предшколског узраста и првог разреда, па чак и основне школе. Попуст имају пензионери, грађани који су преко својих радних организација колективно уписани, свако треће дете, породичне чланарине. Популарни су ускршњи, светосавски и летњи попусти, као и акције типа књига за чланску карту. Библиотеке организују  наградне конкурсе: „Слободан Стојановић“ и „Борислав Михаиловић Михиз“ за најбољу необјављену драму,  манифестације : „Савремена проза“, „Дисово пролеће“, „Драинчеви дани“, „Глишићеви дани“, „Дани Филипа Вишњића“, „Сабор библиотекара Срема“; објављују стручне и књижевне часописе : „Савремена библиотека“, „Жупски зборник“, „Пиротски зборник“, „Бележница“, „Крагујевачко читалиште“ „Зборник Сусрети библиографа“, „Годишњак библиотека Срема“...

10. Наступ у медијима је по мишљењу 152 или 27% анкетираних библиотекара изузетно добар, али и 107 или 18% сматра да је лош. Медији најчешће пишу или говоре о   промотивним активностима библиотека о организовању књижевних вечери и  других програма, о манифестацијама, о новим књигама о издавачкој делатности... Најбоље информације о раду су када их пишу библиотекари. У срединама у којима је лоша сарадња  са медијима, као разлози наводе се или непостојање и мали број медија (локалне новине), или незаинтересованост истих за рад библиотеке и културе уопште.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ЛОШ

 

ДЕЛИМИЧНО

ДОБАР

 

ДОБАР

 

ИЗУЗЕТНО ДОБАР

 

БЕЗ

ОДГОВОРА

КВАЛИФИКАЦИОНА СТРУКТУРА

ЗАПОСЛЕНИХ

 

 

42

7%

 

171

29%

 

195

33%

 

153

27%

 

 

25

4%

БИБЛИОТЕЧКИ

ПРОСТОР

 

203

35%

184

31%

134

23%

42

7%

20

4%

БИБЛИОТЕЧКА

ОПРЕМА

 

54

9%

160

28%

198

32%

 

184

31 %

-

 

НОВЕ КЊИГЕ

 

126

22%

220

38%

165

28%

48

8%

27

4%

 

ПОСТОЈЕЋИ

КЊИЖНИ ФОНД

19

3%

133

23%

388

66%

46

8%

-

 

МРЕЖА ОГРАНАКА

 

340

58%

109

19%

67

11%

30

5%

40

7

 

 

ЗАВИЧАЈНЕ  ЗБИРКЕ

 

98

17%

152

26%

217

37%

119

20%

-

 

ДЕЧЈА ОДЕЉЕЊА

 

 

66

11%

117

22%

304

52%

73

13%

12

2%

 

БИБЛИОТЕЧКИ ПРОГРАМИ

 

102

17%

88

15%

271

46%

117

20%

8

2%

НАСТУП У МЕДИЈИМА

 

 

107

18%

99

20%`

180

31%

152

27 %

20

4%

УКУПНО

ОДГОВОРА

1157

1463

2107

978

155

 

 

 

 

 

 

Други део анкете састоји се из четири целине : чиме сте задовољни у раду библиотеке, чиме нисте  задовољни у раду библиотеке, предлози за бољи рад и коментари. На постављена питања библиотекари су одговарали текстуално и често  дали објашњење за наведене оцене из првог дела анкете. 

 

Чиме су библиотекари задовољни у раду библиотеке?

Највише библиотекара је задовољно COBISS програмом и чињеницом да је целокупи књижни фонд библиотека  у електронској форми, доступан корисницима преко Интернета. Великим успехом сматра се  када  матична библиотека и  све народне библиотеке на матичном подручју раде у систему COBISS и самим тим остварују вођење централног каталога.

Посебно је  истакнуто : добра сарадња са корисницима, међуљудски односи у колективима, програмске активности, новоопремљени простор у реновираним огранцима,  нове зграде библиотека, оснивање америчких  и британских кутака, сарадња са библиотечким организацијама, асоцијацијама и библиотекама појединачно и за нас врло значајно сарадња и надзор матичних библиотека.

 

Чиме  библиотекари  нису задовољни у раду библиотеке?

Библиотекари су незадовољни најпре односом локалне самоуправе као оснивача према библиотекама, јер не постоје јасно дефинисани критеријуми на локалном нивоу за расподелу средстава опредељених за културу.  Маргинализовање рада библиотека,  недовољна финансијска средства се сваке године смањују, што доприноси немогућности реализовања програма  у целини.

Као најнеповољнији услови за рад истакнути су : скучени простори, недостатак адекватне опреме, неуједначена примена компјутера у претраживању база и задуживању и раздуживању корисника. За њима следе проблеми  огранка који  не раде пуно радно време, немају свој простор и  недовољно су  укључени у дешавања у матичним  кућама.

Статус библиотекара и потцењивањем стручног библиотечког радника у сваком погледу – образовања, знања, професионалности и зараде, поистовећивање наше професије са административним, чиновничким апаратом и необјективно вредновање стручног рада.     

Стандарди никога не обавезују, непостојање дугорочног плана рада и стратегија развоја.

 

 Шта библиотекари предлажу за бољи рад библиотека?

Анкетирање запослених ради предлагања мера којима би се отклонили примећени недостаци:  решавање проблема смештаја, присуствовање на стручним семинарима и едукативним  састанцима, успостављање међубиблиотечке сарадње, потпуно отварање фондова постављањем на сајт, формирање базе full – text-a, активирање рада огранка, информисање о позитивним светским искуствима у библиотекарству и њихова примена у раду.

            Да се библиотекама обезбеди стручно руководство, да знање, стручност и резултати рада буду једини параметри при избору  директора библиотека. Библиотеке морају водити стручни људи, који ће бити посвећени раду установе, а не сопственом интересу и положају.

 

Коментари

Неопходне су веће ингеренције Министарства културе у односу на локалну власт, да библиотеке не би трпела личне ставове и анимозитете актера локалне власти. У том смислу, повећати ингеренције Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и матичних  библиотека у односу на оснивача.

Вратити библиотекарство са маргина, јер иако постоји кадровски потенцијал, који може да трансформише библиотекарство у професију каква треба да буде, наше јавно библиотекарство далеко је од савременог, посебно по питању нових технологија, пружања нових услуга, обезбеђивања нових медија и формата. То би требало да буде заједнички посао библиотекара, оснивача и Министарства културе, јер једино заједничким залагањем библиотеке могу да добију оно место које им у друштву и припада.

Рад свих запослених мора да се вреднује објективно, доследно и равноправно. Неопходно је перманентно подизати знање запослених, кроз сталне едукације које морају да буду обавезујуће за све.

 

Закључак

Библиотекари су имали шта да кажу по свим предложеним питањима у анкети, те, судећи по одговорима, анкета је добродошла, јер изгледа, да библиотекари немају где да изнесу своја размишљања о стручном библиотекарском  послу, о организацији рада унутар институције, о руковођењу, о свом незавидном положају, предлозима, критикама...

            Анализа одговора, предлога и коментара које је дало 586 стручних радника оценила је  услове рада и стручни рад наших библиотека као : изузетно добре 978,  лоше 1157,  делимично добре 1463, добре 2107 одговора. Значи, по нашем већинском мишљењу библиотеке раде добро, али се никако не сме занемарити чињеница да 1157 колега сматра да оне раде лоше. Одговори анкетираних јасно су истакли у први план проблем рада огранака и просторних услова за рад.  И једном и другом проблему у наредном периоду требало би посветити посебну пажњу. Стандари за јавне библиотеке, иако још увек нису обавезујући,  јасно дефинишу и један и други проблем. Треба их проучити, са њима упознати осниваче, локалне самоуправе и започети њихову примену.

Резултате анкете треба презентовати  директорима библиотека  и локалној самоуправи у свим општинама и инсистирати да се неки корисни предлози и усвоје и одређене промене учине. Само на тај начин може се наша реч чути, а можда и поштовати, јер ако желимо да библиотекарска професија опстане, а потом и буде професија будућности, у њу морају ући најстручнији и најобразованији људи из средине у којима библиотека делује што подразумева остварење далеко бољег материјалног статуса библиотекара.

 

 

Састанак матичара у НБС

 

         Састанак Секције за матичне библиотеке одржан је  у четвртак 26. новембра 2009. године у Народној библиотеци Србије. Састанку су присуствовали поред чланова Секције и библиотекери који воде завичајне збирке :  мр Добрила Бегенишић,  Владимир Шекуларац, Бојана Вукотић,  мр Здравка Радуловић, Марија  Богдановић, Александар Јовановић, Ратко Марковић, НБС Београд, Вера Петровић,  УБ «Светозар Марковић», Београд, Мирјана Томашевић,  НБ «Б. Станковић» Врање, Љубица Петковић,  Снежана Ненезић, НБ Крушевац, Дубравка Илић, НБ «В.П. Дис» Чачак, Наташа Антонијевић, НБ «Стефан Првовенчани» Краљево, Мирјана Огњеновић, Станимирка Нишавић, НБ «Раде Драинац» Прокупље, Ружица Дамњановић, НБ «Љубомир Ненадовић» Ваљево, Анђа Бјелић, НБ  Ужице, Томислав Кењић, Виолета Јовичинац Петровић , НБ «Вук Караџић» Крагујевац, Душица Мандић, НБ «Жарко Зрењанин» Зрењанин, Ђурђевка Јарић, Жарко Војиновић, ГБ Панчево, Ирен Богнар, Миле Тасић, ГБ Суботица, Софија Барош, ГБ Нови Сад, Добрило Аранитовић, Библиотека шабачка, Радмила Дражић  НБ «Ђорђе Натошевић» Инђија, Боривоје Ђорђевић, НБ «С.Марковић» Зајечар, Драгослав Васић, Ниш, Вера Зарић Митровић, НБ Пожаревац, Верица Ракић Јованов,  НБ «Ј. Поповић» Кикинда, Весна Петровић, Библиотека «Глигорије Возаревић» Сремска Миторивца.

           О улози матичних библиотека у довршењу пројекта Српска библиографија књиге 1868-1944. године  говорила је   колегиница  Здравка Радуловић и указала на начин како да библиотекари завичајних збирки  преко библиографије попуне своје збирке, али и да пошаљу библиографске јединице  за допуну библиографији.

          На састанку је усвојен извештај о раду Секције у 2009. године и  предложен је програм за 2010. годину. Секција ће се у наредној години бавити сагледавањем стања у библиотекама,  промоцијом  Стандарда за јавне библиотеке, праћењем читалачких интересовања корисника и односима са јавношћу. Такође је прихваћен предлог да се, ако се за то обезбеде материјална средства, штампа зборник радова Културна и издавачка делатност матичних библиотека  са скупа одржаног 2008. године у Сремској Митровици  .

 

Председник Секције за матичне библиотеке

 

Весна Петровић , библиотекар саветник

 

Матичари у Срему

 

  

 

         На састанку Секције за матичне библиотеке, одржаном у марту 2009. у Народној библиотеци Србије, предложено је неколико тема за рад Секције у наредном периоду. Тему «Библиотеке у бањама и туристичким местима» обрадила је Бојана Вукотић, библиотекар саветник у  НБС у јуну у Бањи Врујци, а  о  питањима везаним за рад манастирских и црквених библиотека  било је речи на стручном скупу одржаном 1. октобра 2009. године  у Градској библиотеци у Руми.  На скупу су обрађене следеће теме:

v      Портрет библиотеке Српске православне патијаршије / мр Зоран Недељковић, директор Библиотеке

v      Библиотеке српске дијаспоре при православним црквеним опстинама у свету – актуелни трендови / мр Добрила Бегенишић, Народна библиотека Србије Београд

v      Помоћ Народне библиотеке Србије црквеним и манастирским библиотекама у Србији / Весна Глушчевић, Народна библиотека Србије Београд

v      Манастирске библиотеке / мр Невена Томић, Библиотека Дома Културе «Срудентски град», Београд

v      Монографија цркве Лазарица / Љубица Петковић, Народна библиотека Крушевац

v      Библиотека Манастира Милешева / Дубравка Симовић, Народна библиотека Србије Београд

v      Библиотека ЕпАРХИЈЕ СРЕМСКЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА / Александар Јокановић, Градска библиотека Нови Сад

v      Библиотеке фрушкогорских манастира / Весна Петровић, Жељко Стојановић, Весна Ћосић, Подружница библиотекара Срема

         Стручном скупу су присуствовали представници матичних библиотека из Лесковца, Питота, Јагодине, Крушевца, Бора, Ваљева, Прокупља, Панчева, Шапца, Суботице, Београда, Новог Сада и библиотекари народних библиотека Срема.

          Зборник радова са овог скупа ообјавиће Градска библиотека у Руми, која је била и изванредан домаћин библиотекарима.

           Библиотекари су по завршетку радног дела скупа посетили румску Издавачку кућу «Српска реч», где их је угостио Милутин Живановић.

           Скуп се завршио монодрамом о животу првој српској песникиње Милице Стојадиновић Српкиње ''Некад, а сад?''  у извођењу глумице Бобе Латиновић.

 Састанак Радне групе за израду Смерница за специјалне библиотеке

 

 

 

 

Састанак Радне групе за израду Смерница за специјалне библиотеке, одржан је 18. септембра 2009. у библиотеци Пореске управе Републике Србије. Састанку су присуствовали следећи чланови Радне групе:

-          Ивана Илић Киш, библиотека Српског народног позоришта, Нови Сад

-          Ана Ивковић, библиотека Института за онкологију и радиологију Србије, Београд

-          Драгана Милуновић, Народна библиотека Србије

-          Светлана Миленковић, библиотека Народног музеја, Београд

-          Биљана Кањижај, библиотека Пореске управе, Београд

-          Мирјана Црнчевић, биоблиотека Института за штитасту жлезду и метаболизам, Златибор

-          Оливера Настић, библиотека Музеја савремене ументости, Београд.

Као и гости: Весна Ињац, Народна библиотека Србије и Гордана Стокић Симончић , Члана УО Библиотекарског друштва Србије.

Састанак је отворила Ивана Илић Киш, председник Радне групе. Констатовала је да су после јавне расправе о предложеним смерницама, које су биле стављене на сајт Библиотекарског друштва, пристигла четири предлога: Драгане Милуновић из Народне библиотеке, Силвије Бркић из библиотеке Медицинског факултета из Новог Сада, Бранислава Ђурашевића из библиотеке Института Винча и Ане Ивковић из библиотеке Института за онкологију. Размотрана су сва четири предлога и изнете примедбе на поједине чланове текста Смерница. Одлучено је да цео текст Смерница буде спреман од 6. октобра 2009, када је састанак Заједнице матичних библиотека Србије.

Састанак је протекао у радној атмосфери, са уверењем да ће предлог бити усвојен од УО БДС, и у доброј вери подржан од стране надлежних.

 

 

Оливера Настић, члан Радне групе

 

Настављен рад на стандардима Настављен рад на стандардима

Радна група за израду стандарда за народне библиотеке, проширена још за шест чланова, одржала је састанак у Библиотеци града Београда, 13.априла 2009. Састанку је од укупно 17 присуствовало 12 чланова, који су се после дуже дискусије договорили да у року од 30 дана представници НБС-а у Радној групи доставе све примедбе и измене постојећег текста, које би биле разматране на следећем састанку. Коначан текст стандарда понудиће се Министру културе РС на доношење – закључак је Радне групе.
Састанак секције за јавне библиотеке Састанак секције за јавне библиотеке

У среду, 8. априла у Вуковој сали БГБ одржан је састанак Секције за јавне библиотеке . О изради документа о ревизији на састанку су говориле Смиља Тодорчевић и Татјана Перовић. Такође је постигнут је и договор о представљању Секције на сајту Друштва, као и о организовању обуке за коришћење електронских сервиса и извора информација у сарадњи са Комисијом за развој корисничких сервиса. Разговарано је и о другим питањима значајним за рад секције.

 Нови стандарди за народне библиотеке

Састанак Радне групе за израду стандарда за народне библиотеке у Србији биће одржан 13.априла 2009. у Библиотеци града Београда, са почетком у 12 сати. Радна група коју је формирало Библиотекарско друштво Србије сада броји  17 чланова захваљујући сарадњи са Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске и Заједницом матичних библиотека које су дале своје представнике. Радна група  ће наставити рад на дефинисању нових стандарда за народне библиотеке.

Састанак Секције за матичне библиотеке

  

 У четвртак, 26. марта 2009. у Народној библиотеци Србије одржан је састанак Секције матичних библиотека БДС, са следећим дневним редом:

1.      Усвајање записника са претходног састанка

2.      Анализа рада матичних служби

3.      Договор о програму рада за наредни период

4.      Текућа питања

            Састанку су присуствовали:

 

  1. Ирена Богнар (Градска библиотека Суботица)
  2. Верица Ракић Јованов ( НБ «Јован Поповић» Кикинда)
  3. Зорка Исаков ( ГБ «Карло Бјелицки» Сомбар)
  4. Ружица Дамјановић (НБ «Љубомир Ненадовић, Ваљево)
  5. Дубравка Илић (НБ «В.П.Дис», Чачак)
  6. Јелица Живковић (НБ Бор)
  7. Наташа Малешевић (НБ «Стефан Првовенчани» Краљево)
  8. Вера Петровић (УБ «Светозар Марковић» Београд)
  9. Добрила Бегенишић (Народна библиотека Србије - Београд)
  10. Владимир Шекуларац (Народна библиотека Србије - Београд)
  11. Бојана Вукотић (Народна библиотека Србије - Београд)
  12. Добрило Аранитовић (Библиотека шабачка)
  13. Боривоје Ђорђевић (НБ "Светозар Марковић" - Зајечар)
  14. Јован Динчић (Народна библиотека - Пирот)
  15. Славица Степаненко (Народна библиотека "Бора Станковић" - Врање)
  16. Бранка Рашић (Народна библиотека "Илија М.Петровић" - Пожаревац)
  17. Мирјана Огњановић (Народна библиотека "Раде Драинац" - Прокупље)
  18. Љубица Петковић (Народна библиотека - Крушевац)
  19. Јасмина Елаковић (Библиотека града Београда)
  20. Весна Петровић (Библиотека "Григорије Возаревић" - Сремска Митровица)
  21. Ђурђевка Јарић (ГБ Панчево)
  22. Виолета Јовичинац-Петровић (Народна библиотека "Вук Караџић" - Крагујевац)

 

            Пошто је усвојен предложени Дневни ред, присутне је поздравила и састанак отворила председник Секције, Весна Петровић. Усвојивши Записник са претходне седнице, у оквиру прве тачке дневног реда присутни су саслушали исцрпан извештај Весне Петровић, која је резимирала рад Секције у претходном мандатном периоду. Таксативно су наведене све седнице и скупови које је Секција одржала и укратко је представљен њихов садржај. Најављен је реизбор у Библиотекарском друштву Србије, а самим тим и њеним органима - управи, комисијама и секцијама. Разјашњена је и разлика (у саставу, функцији и задацима у раду) између секција и комисија БДС. Договорено је да се сви извештаји наше секције објаве на сајту БДС, а, по могућности, појаве и у штампаној форми (у Панчевачком читалишту, предлог Добриле Бегенишић) - мада о томе није постигнут прецизан договор јер, објективно, свака библиотека може да одштампа примерак за своје потребе. 

            Према другој тачки дневног реда, анализу рада матичних одељења народних матичних библиотека изложила је и образложила Бојана Вукотић, библиотекар саветник Одељења за развој НБС. И ова анализа биће у интегралној верзији представљена на сајту НБС. На почетку излагања Бојана Вукотић је предочила да се законске основе за обављање матичне делатности у протеклом периоду нису мењале, а затим у најкраћем изнела статистичке податке о раду матичних служби, изведене на основу записника о надзору НБС у матичним библиотекама, њиховим извештајима о раду и базе МБС. Бојана Вукотић је образложила све параметре на којима се заснива рад матичних служби: кадровску структуру, вођење регистара библиотека, праћење рада библиотека и предлог за унапређење рада (стручни надзор, стручна помоћ, пружање стручних информација, увид у услове рада, усавршавање кадрова...) и вођење записника о томе. Кадровска структура у матичним службама по бројности достиже 70% (40 од потребних 57 запослених), а по степену стручне спреме тај однос је знатно повољнији (39 са високом и 1 са вишом стручном спремом). Истакнуто је да је потребно повећевати број запослених, обезбеђивати сталност и стручно усавршавање. Препоручено је да се обавља континуирана регистрација библиотека, нарочито школских, као и да се инсистира на издвајању одн. осамостаљивању библиотека из културних центара и свих њихових варијетета. У протеклој години извршено је 472 надзора, о томе достављено 365 записника, тако да је констатовано да ову своју акивност матична одељења треба да појачају - јер ће се, ако се настави у овом темпу, надзор предвиђен за 2 обавити за 5 година. Поред периодичног надзора, матичним службама је препоручено да обављају стручне обиласке, увид у услове, да пружају стручне информације - и да све те активности у својим извештајима нумерички прецизирају. У протеклој 2008. години, 13 библиотека је организовало 85 разних састанака и 40 семинара, а ван библиотека одржано је 29 радних састанака и 8 саветовања. За унос података у базу МБС наглашено је да често пристижу непотпуне или нетачне анкете (са поновљеним или очигледно произвољно датим подацима) - па је скренута пажња свим присутним да се инсистира на актуелности и тачности података. До сада је у МБС-у регистровано 1643 библиотеке (70% постојећих). Генерално, резимирајући своју анализу, Бојана Вукотић је истакла да је рад матичних служби доста неуједначен, али не глобално, већ у сегментима: неке библиотеке су базирале свој рад на писању извештаја, друге на писању анализа, итд. Такође, евидентно је да запослени у матичним службама, скоро у свим библиотекама, обављају и бројне послове који нису у директној вези са матичним радом: набавка књига, уређивање часописа, PR, попуњавање разних упита, анкета Републичког завода за статистику... 

            Ова тачка дневног реда завршена је упитом Весне Петровић о функцији и стању Централног регистра библиотечке грађе. На ово питање одговорио је Владимир Шекуларац, рекавши да на је нивоу окружних библиотека нестала потреба за вођењем регистра, али да је та обавеза остала на Нарoдној библиотеци Србије, одн. да је ту функцију преузео COBISS.

            На излагање Бојане Вукотић, примедбе су ставили представници библиотека из Зајечара и Пирота, Боривоје Ђорђевић и Јован Динчић. Њихова запажања односила су се на проблем регистрације школских библиотека које често јесу физичка лица - али суштински немају услове за регистрацију по библиотечким стандардима. Владимир Шекуларац је препоручио да се овај проблем решава писањем доброг записника који би био круна надзора и крај наше мисије. На основу таквих записника Министарству просвете би било јасно стављено до знања да 10% српских школа нема библиотеку, што је њихова законска обавеза. Такође, препоручио је да се библиотеке које губе подршку финансијера - исписују из регистра, ако не постоје и не врше функцију по библиотечким стандардима. О питању полагања стручног испита Владимир Шекуларац је препоручио присутнима да школске библиотекаре упућују на њихове органе управе (секретара школе) који би их даље упутили на контакт са Комисијом за полагање стручног испита, основаној при Министарству просвете. И да, свакако, при том увек треба да нагласимо школском библиотекару да му тако положен стручни испит даје лиценцу за рад једино у школским библиотекама, а да се као доказ потпуне стручности у библиотекарству признаје једино испит положен пред Комисијом у НБС или  БМС.

            Новине и проблеме у раду своје матичне службе изнела је и образложила Славица Степаненко: врањска библиотека је недавно успоставила сарадњу са Косовско-поморавским округом (контингент књига из Кусца пресељен је у гњиланску библиотеку и обављен је увид у услове огранка Ранилуг у Косовско-поморавском округу, која би у перспективи требало да буде општинска библиотека.)  Славица Степаненко је истакла проблем комуникације са органима власти одн. оснивачем библиотеке у општини Владичин Хан где је библиотека угашена и утопљена у новоформирани Центар за културу, туризам и библиотекарство.

            Да се расправа не би расплинула у појединачне окружне проблеме, Весна Петровић је присутне вратила дневном реду, одн. прешло се на 3.тачку. Добрила Бегенишић је као евентуалне теме следећих састанака предложила: међубиблиотечку позајмицу (посебно страну), питања набавке, ревизије и отписа фондова и у том смислу проблем специјалних библиотека и њихових фондова (неке су се већ угасиле а неке се гасе, како преузети и утопити њихове фондове у своје), као и разговор о новим тенденцијама - формирању тзв. "библиотека за младе" и евентуалном одабиру неке библиотеке за такав пројекат. Добрило Аранитовић је наговестио сарадњу и позив нарочито упућен колегама у Завичајним одељењима, да би их требало укључити као сараднике за најновији том Српске библиографије који ће садржати измене и допуне претходна три - као најбоље познаваоце завичајне библиографије. Владимир Шекуларац је подржао ову иницијативу и предложио да то буде тема првог следећег састанка ове секције.

            Могућа тема следећих сусрета би, на предлог Бранке Рашић из Пожаревца, могао да буде и проблем дошколовавања запослених, како у погледу вредновања њихових диплома тако и у погледу систематизације радних места. Истоветну дилему у организацији запослених потврдио је и Јован Динчић из пиротске библиотеке. Он је прочитао допис који је упутио Весни Ињац-Малбаша у НБС, као и добијено тумачење да се за сада дипломе 4- и 3-годишњих студија изједначавају. Владимир Шекуларац је појаснио да се њено тумачење односи на права и обавезе запослених у погледу полагања стручног испита, а да директор није у обавези да врши премештај кадрова на друга радна места.

            На питање Виолете Јовичинац-Петровић да ли је могуће да форум ове секције покрене иницијативу којом би се обезбедиле обавезујуће законске основе у погледу ингеренција матичних библиотека и препорука које би биле обавезјујуће за оснивача - Владимир Шекуларац је одговорио да се та битка води већ 10 година, и да сви у библиотекарству осећају велику мањкавост важећих законских прописа.

            Мирјана Огњановић из Прокупља је предложила да би евентуално питање за разматрање могле да буду и билиотеке у бањским и туристичким местима. Њен предлог подржала је Љубица Петковић из Крушевца, допунивши га питањима везаним за рад и надзор над библиотекама верских заједница. На ово питање, Владимир Шекуларац је одговорио да је питање врло оправдано, али да не постоји никаква правна регулатива нити документ формиран од стране државних органа који би матичне библиотеке обавезале на послове матичности у поменутим библиотекама. Дакле, док се не донесе некакав акт чији би потписници били министар вера и министар културе - немамо законског права ни обавезу да вршимо стручни надзор који је евидентно потребан, посебно имајући у виду да се у тим фондовима често налазе књиге које су културно добро. Добрила Бегенишић је истакла да је НБС прошле године црквеним библиотекама поклонила 3-4 хиљаде књига и да би те библиотеке могле да постану и јавне, јер њихов фонд није искључиво духовне тематике.

            На крају састанка, Весна Петровић је позвала присутне да наставе да размишљају о могућим темама за разматрање на нашим будућим састанцима, саветовањима и скуповима - па је замолила да јој се предлози мејлом достављају. Наредни састанак најављен је за јун.

 Састанак Секције за јавне библиотеке 

НОВО! Састанак Секције за јавне библиотеке биће одржан 8. априла 2009. године у Вуковој сали Библиотеке града Београда (Кнез Михаилова 56) са почетком у 12 часова. 

Дневни ред:
Израда документа о ревизији - Смиља Тодорчевић и Татјана Перовић,
Договор о представљању Секције на сајту Друштва - обим података и избор докумената,
Организовање обуке за коришћење електронских сервиса и извора информација у сарадњи са Комисијом за развој корисничких сервиса - гост Зоран Здравковић, председник,
Предлог измена Статута Друштва.
Молим Вас да примедбе и сугестије на дневни ред, као и свој долазак потврдите телефоном - 2024-020 или е-mailom - miljana.djukic@gmail.com

НОВА ПРЕДСЕДНИЦА СЕКЦИЈЕ ЗА ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Нова председница Секције за јавне библиотеке БДС је Миљана Ђукић из Библиотеке града Београда. Колегиница Ђукић је у библиотечкој јавности Србије позната по својој агилности и многим акцијама чији је иницијатор била. Честитамо!

Љубазношћу и трудом колегинице Миљане Ђукић делимо са вама

АДРЕСАР СЕКЦИЈЕ ЗА ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ

 Drage kolege,

obavestavam vas da je na inicijativu Sekcije za javne biblioteke, Sekcije za maticne biblioteke i Komisije za razvoj korisnickih servisa na FORUMU Pancevackog citalista otvorena rasprava o Nacrtu Standarda za javne biblioteke i Predlogu Pravilnika za sticanje zvanja.

Molim Vas da ovu informaciju prosledite dalje kolegama i da se pridruzite raspravi.

Miljana Đukić

Biblioteka grada Beograda


http://www.citaliste.com/forum/showthread.php?t=13

http://www.citaliste.com/forum/showthread.php?t=12


С Т Р У Ч Н И   С А С Т А Н А К   С Е К Ц И Ј Е   З А    М А Т И Ч Н Е    Б И Б Л И О Т Е К Е

13. јун 2008.

11.00 – 13.30 часова

  1. Стручна библиотекарска литература у издању Народне библиотеке Србије / Добрила Бегенишић, Београд
  2. Издавачка делатност Библиотеке Матице српске са освртом на каталоге изложби / Новка Шокица Шуваковић ; Оливера Михаиловић
  3. Креативни маркетинг – примери из праксе / Марјан Маринковић, Београд
  4. Културна и издавачка делатност универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» / Вера Петровић, Београд

Кафе пауза

  1. Старо Врање / Мирјана Томашевић, Врање  
  2. Библиотека «Легатум» -однос библиотеке према завичајној  рукописној оставштини / Мирко Демић, Крагујевац
  3. Песничка штафета – 31 година  постојања /  Душица Мандић, Зрењанин
  4. Мајски дани књиге у Панчеву / Ђурђевка Јарић,  Панчево

13.30 – 16.00

      Посета Специјалном резервату  природе Бара Засавица

16.30 -18.00 часова

  1. Презентација градске библиотеке у Сомбору – организација рада и пројекти /  Зорка Исаков
  2. Дигитална завичајна збирка Библиотеке шабачке / Драган Ристић ; Весна Адамовић
  3. Комуникацијом до динамичног информационог центра – о аниматорским програмима Градске библиотеке у Суботици / Јудита Планкош
  4. Библиотека «Филип Вишњић» Бијељина /Душанка Новаковић
  5. Догађања у  Дворишту / Остоја Продановић,  Ваљево
  6. Крушевац :  Монографија библиотеке цркве Лазарица у Крушевцу / Љубица Петковић

20.00 часова

  1. Такмичарско вече Фестивала беседништва «Sirmium lux verbi – Сирмијум светлост речи»

14. јун 2008.

9.00-13.30 часова

  1. Фестивал кратке приче KIKINDA – SHORT / Верица Удицки, Кикинда
  2. Чачак : У знаку јубилеја : 160. годишњица Библиотеке и 45. Дисово пролеће  / Даница Оташевић
  3. Народна библиотека "Стефан Првовенчани" Краљево- мали издавач великог значаја / Драгана Типсаревић, Краљево   
  4. Књижевни конкурси Народне библиотеке Бор / Виолета  Стојменовић, Бор
  5. Драинчеви дани у Топлици/ Драган Барјактаревић, Прокупље   
  6. Теме округлих столова у организацији «Пиротског зборника» / Момчило Антић, Пирот

Кафе пауза

  1. Информационо- реферални  центар у функцији промовисања културне делатности  / Милица Кирћански, Нови Сад
  2. Мултимедијална промоција дечјег књижевног часописа "Гороцвет" - лепота и лековитост / Снежана Вулић ; Мирјана Моравчевић, Јагодина
  3. Зона младих / Светлана Сабо, Сремска Митровица

Д и с к у с и ј а

Заједнички ручак

     20.00 часова

Ревијално вече Фестивала беседништва «Sirmium lux verbi – Сирмијум светлост речи»

 Покренута иницијатива за потписивање протокола о сарадњи две секције

4. април 2008 Секција за специјалне библиотеке БДС је озваничила своју сарадњу са Секцијом библиотекара и књижничара Музејског друштва Србије на састанку у Музеју савремене уметности, 4. априла 2008. године. Том приликом покренута је иницијатива за потписивање следећег протокола о сарадњи две секције. 

 ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ

Библиотекарско друштво Србије                                        Музејско друштво Србије

Београд,                                                                           НАРОДНИ МУЗЕЈ,

Скерлићева 1.                                                         Трг  Републике 1а, Београд

www.bds.org.yu;                                                                www.mds.org.yu

        Секција специјалних библиотека Библиотекарског друштва Србије, коју представља председник Ивана Илић Киш и Секција библиотекара и књижничара Музејског друштва Србије, коју представља председник Оливера Настић, на основу одлука својих Управних одбора, а као израз добре воље, дана 4. априла 2008, у Музеју савремене уметности, Нови Београд, a

Полазећи од чињенице да стране уговорнице имају заједничке циљеве у развоју и унапређивању библиотечко-информационе делатности у специјалним библиотекама,

Залажући се за развој специјалног библиотекарства и јединствен библиотечко информациони систем у Србији,

Имајући у виду заједничке циљеве и задатке у оквиру својих струковних удружења регулисаних статутима, закључују следећи

 

П Р О Т О К О Л

о  сарадњи

1.

        Овим Протоколом секције регулишу међусобне односе на начелу добровољности, ради постизања циљева које су од заједничког интереса.

2.

      Уговорне стране се обавезују да се рад на остваривању заједничких инереса начелно обаваља на следеће начине:

 

  • размена информација од обостраног значаја;
  • размена линкова на веб сајтовима;
  • организовање семинара, саветовања.....
  • састављање дописа, предлога, пројеката;
  • предлагање упутстава и смерница за даљи рад

 

       3.         

          О наступима према трећим лицима (државним органима, министарствима, издавачима, страним културним центрима.....) стране уговорнице ће одлучивати  заједнички у складу са претходно донетим одлукама својих управних тела према конкретном питању (за Библиотекарско друштва Србије – Управни одбор и за Музејско друштво Србије)

 

4.

         Овај Протокол се сматра закљученим када га потпишу представници уговорних страна, а ступа на снагу даном потписивања.

 

5.

          Протокол могу раскинути обе уговорне снаге на своју иницијативу, која мора писменим путем бити достављена другој уговорној страни, најмање 15 дана пре намере да се Протокол раскине.

 

 

Ивана Илић- Киш                         Оливера Настић

председник                                                  председник

Секције БДС                                                 Секције МДС

_________________________                        _________________________

 

У Београду

4. април 2008.

 

Секција за матичне библиотеке, 28. новембар 2007.


 

У среду, 28. номебра одржан је састанак Секције за матичне библиотеке. Састанку је присуствовало 25 библиотекара из Суботице, Кикинде, Крагујевца, Краљева, Врања, Зајечара, Бора, Пожаревца, Пирота, Шапца, Сомбора, Ваљева Ужица, Прокупља, Сремске Митровице и Београда. На састанку су разматране следеће теме: Рефернсне збирке у народним библиотекама, уводничар Слађана Стојаковић из НБС и Б фонд, уводничар Љуба Јањетовић из НБС. На састанку је усвојен извештај о раду Секције за 2007. и програм рада за 2008. годину. Представљена су и Упутства за рад са појединим врстама грађе.

Весна Петровић са сарадницима   Жива дискусија   Добра посећеност

 

Трећи састанак Секције за високошколске библиотеке БДС Трећи састанак Секције за високошколске библиотеке БДС

23. novembar 2007 10:36:47

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" била је 12. новембра 2007. године домаћин састанка Секције за високошколске библиотеке БДС. Били су присутни представници Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", Народне библиотеке Србије и библиотеке Филолошког факултета у Београду. Разговарало се о стандардима за високошколске библиотеке, о финансирању библиотека на факултетима, а нарочита пажња је посвећена проблему финансирања лиценци за рад у COBISS-у. Одлучено је да се сугерише УО БДС да у преговорима са Министарством просвете предложи решење слично решењу које је дало Министарство културе, које од ове године финансира COBISS у јавним библиотекама. Обављен је и пријем нових чланова, Татјане Брзуловић-Станисављевић и Маје Ђорђевић из Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић".

   


 

 

Секције и контакти председника и координатора

 

 

 

СЕКЦИЈА ЗА ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Председник: МИЉАНА ЂУКИЋ, Библиотека града Београда

 miljana.djukic@gmail.com

 

 

СЕКЦИЈА ЗА МАТИЧНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Председник: ВЕСНА ПЕТРОВИЋ, Градска библиотека ''Глигорије Возаревић'', Сремска Митровица

vozar@ptt.рс

 

 

СЕКЦИЈА ЗА ВИСОКОШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

Председник: ВЕРА ПЕТРОВИЋ, Универзитетска библиотека ''С.Марковић'', Београд  vericamp@yahoo.com

Координатор: Дубравка Симовић, Народна библиотека Србије

dubravkas@nb.rs

 

 

СЕКЦИЈА ЗА СПЕЦИЈАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Председник: ИВАНА ИЛИЋ КИШ, Библиотека Српског народног позоришта, Нови Сад

 iliciva@yahoo.com

 

 

СЕКЦИЈА ЗА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

 

 

СЕКЦИЈА ЗА НАЦИОНАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

 

 

 
 
 
 
|Насловна| |КОДЕКС| |О БДС| |Подружнице БДС| |Комисије БДС| |Секције БДС| |Скупштине БДС| |Конференције БДС| |Семинари БДС| |Награде| |Закони и уредбе| |Акције| |Библиотекар| |Документи БДС | |FAQ| |Линкови| |On-line пријава| |АРХИВА|